|
|
   |
Закон о приватизацији ("Службени гласник РС", бр. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 и 30/10) Да бисте могли да отворите овај фајл потребан вам је софтвер који може да отвори PDF фајлове као што је Adobe Reader. Adobe Reader је бесплатан софтвер који можете да снимите директно са Adobe Reader сајта.  Download Adobe Reader I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет закона и начела приватизације
Члан 1.
Овим законом уређују се услови и поступак промене власништва друштвеног, односно државног капитала (у даљем тексту: приватизација).
Члан 2.
Приватизација се заснива на следећим начелима:
1) стварање услова за развој привреде и социјалну стабилност;
2) обезбеђење јавности;
3) флексибилност;
4) формирање продајне цене према тржишним условима.
2. Предмет и субјекти приватизације
Члан 3.
Предмет приватизације је друштвени, односно државни капитал (у даљем тексту: капитал), у предузећима и другим правним лицима (у даљем тексту: субјекти приватизације), ако посебним прописима није другачије одређено.
Предмет приватизације је и државни капитал који је исказан у акцијама или уделима, ако услови и поступак продаје тог капитала нису другачије уређени посебним прописом.
У поступку приватизације може се продати имовина или део имовине субјекта приватизације, односно поједини делови субјекта приватизације.
Одредбе овог закона примењују се на субјекте приватизације који имају седиште на територији Републике Србије.
У складу са одредбама овог закона приватизује се капитал и имовина у друштвеним предузећима основаним од делова предузећа у Републици Србији чије је седиште на територији република бивше СФРЈ.
Предмет приватизације не могу бити природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег интереса.
3. Субјекти надлежни за спровођење приватизације
Члан 4.
Субјекти надлежни за спровођење приватизације јесу:
1) Агенција за приватизацију;
2) (престала да важи)
3) Централни регистар за хартије од вредности.
У поступку приватизације води се Приватизациони регистар.
Члан 5.
Агенција за приватизацију (у даљем тексту: Агенција) јесте правно лице које продаје капитал, односно имовину и промовише, иницира, спроводи и контролише поступак приватизације, у складу са законом.
Поред послова из става 1. овог члана, Агенција за приватизацију (у даљем тексту: Агенција) обавља и послове стечајног управника, ако је стечајно веће именује да обавља те послове у складу са законом којим се уређује стечајни поступак, као и послове ликвидационог управника, непосредно или преко овлашћеног лица (повереник Агенције), у складу са овим законом.
У обављању послова контроле поступка приватизације, у смислу прописа о приватизацији, Агенција проверава: процењену вредност капитала или имовине субјекта приватизације; усклађеност програма приватизације или програма реструктурирања са прописима; усклађеност прилива средстава по основу извршене продаје са уговором о продаји и извршење уговора о продаји у којем је Агенција уговорна страна, као и пренос акција без накнаде запосленима.
Положај, права, дужности и друга питања од значаја за рад Агенције уређују се посебним законом.
Члан 6.
(Престао да важи)
Члан 7.
Централни регистар за хартије од вредности (у даљем тексту: централни регистар) садржи јединствену базу података о издатим акцијама, као и о променама тих података, у складу са законом.
Члан 8.
У Приватизационом регистру евидентира се део капитала субјекта приватизације изражен у акцијама, који се преноси грађанима без накнаде, у складу са овим законом.
Приватизациони регистар води се у министарству надлежном за послове приватизације.
Приватизациони регистар садржи: назив субјекта приватизације чији се део капитала евидентира у Приватизационом регистру, податке о висини капитала, односно броју акција које се евидентирају и друге податке.
Садржај и начин вођења Приватизационог регистра прописује министар надлежан за послове приватизације.
4. Модели приватизације
Члан 9.
Модели приватизације јесу:
1) продаја капитала;
2) пренос капитала без накнаде.
Члан 10.
Продаја капитала, односно имовине субјекта приватизације спроводи се путем следећих метода:
1) јавног тендера;
2) јавне аукције.
Члан 11.
Пренос капитала без накнаде обавља се после спроведене продаје капитала, и то:
1) преносом акција запосленима;
2) преносом акција грађанима.
5. Купци у поступку приватизације
Члан 12.
Купац капитала или имовине може бити домаће или страно правно или физичко лице, у складу са Законом.
Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже, ради куповине капитала или имовине субјекта приватизације и да овласте једно лице за заступање.
Купац капитала или имовине не може бити:
1) домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом;
2) физичко лице, правно лице и оснивач правног лица, које према субјекту приватизације има доспеле обавезе неизмирене до дана подношења понуде на тендер, односно пријаве за учешће на аукцији;
3) физичко лице, правно лице и оснивач правног лица са којим је раскинут уговор о продаји капитала односно имовине због неизвршења уговорених обавеза;
4) физичко лице које је осуђивано или против кога се води поступак за следећа кривична дела:
- кривична дела против привреде;
- кривична дела против службене дужности;
- тешко убиство;
- тешка крађа, разбојничка крађа, разбојништво, утаја, превара, неосновано коришћење кредита и друге погодности, изнуда, уцена и зеленаштво;
- неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, омогућавање уживања опојних дрога, производња и стављање у промет шкодљивих производа, загађивање воде за пиће и животних намирница и тешка дела против здравља људи;
- загађивање животне средине, непредузимање мера заштите животне средине, противправна изградња и стављање у погон објеката и постројења која загађују животну средину, уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја и недозвољена изградња нуклеарних постројења;
- злочиначко удруживање, израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичних дела, недозвољено држање оружја и експлозивних материја, недозвољено прелажење државне границе и кријумчарење људи, неовлашћено организовање игара на срећу и неовлашћено бављење одређеном делатношћу;
- организованог криминала;
- кривично дело из члана 149. став 2. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“, бр. 47/03 и 34/06).
Купац капитала или имовине не може бити ни привредно друштво у којем се лице из става 3. тач. 2), 3) и 4) овог члана сматра контролним чланом или контролним акционаром, у смислу закона којим се уређују привредна друштва.
Купац капитала или имовине матичног, односно зависног предузећа у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно матично предузеће.
Члан 12а
Ако учесник на јавној аукцији који је проглашен купцем или који истакне другу највишу понуду не потпише записник или не изврши плаћање у предвиђеном року, губи својство купца и право да учествује на будућим аукцијама које се организују за тај субјект приватизације, као и право на враћање депозита.
Лице из става 1. овог члана уплаћује на име штете која је настала за субјект приватизације и за Агенцију новчани износ у висини од 30% продајне цене на рачун Агенције, од чега 15% припада субјекту приватизације.
Право да учествује на будућим аукцијама које се организују за субјект приватизације из става 1. овог члана нема ни члан породице лица које је изгубило својство купца, као ни правно лице чији је он оснивач.
Члановима породице у смислу става 3. овог члана сматрају се потомци, брачни или ванбрачни друг и родитељи купца.
Члан 12б
Лице које је изгубило својство купца и чланови његове породице, у складу са чланом 12а Закона, немају право да учествују у будућим аукцијама које се организују за било који субјект приватизације и то у периоду од шест месеци од дана одржавања аукције на којој је изгубило својство купца.
Ако по истеку рока из става 1. овог члана лице поново изгуби својство купца, губи право да учествује у будућим аукцијама које се организују за било који субјект приватизације.
6. Средства плаћања у приватизацији
Члан 13.
Средства плаћања у приватизацији могу бити у домаћој и страној конвертибилној валути.
Средства плаћања могу бити и у обвезницама по основу неисплаћене девизне штедње грађана које доспевају закључно са даном продаје капитала или имовине, издатим физичким лицима која су држављани Републике Србије.
Средства плаћања могу бити и у обвезницама по основу неисплаћене девизне штедње грађана издатим физичким лицима која су држављани Републике Србије, без обзира на рок њиховог доспећа, у случају да у поступку продаје методом јавне аукције капитал или имовина нису продати за средства плаћања из ст. 1. и 2. овог члана.
Средства плаћања не могу бити у обвезницама по основу неисплаћене девизне штедње грађана издатим физичким лицима која су држављани Републике Србије и које нису доспеле на дан продаје капитала, односно имовине, ако се уговорена цена плаћа у највише шест годишњих рата.
7. Рокови за спровођење приватизације
Члан 14.
За приватизацију неприватизованог друштвеног капитала јавни позив за учешће на јавном тендеру, односно јавној аукцији, мора да се објави најкасније до 31. децембра 2008. године.
Ако се јавни позив не објави у року из става 1. овог члана, Агенција доноси решење о покретању принудне ликвидације субјекта приватизације (у даљем тексту: ликвидација).
Ликвидација субјекта приватизације покреће се и ако:
1) друштвени капитал, односно имовина, субјекта приватизације није продат ни после трећег спроведеног јавног тендера, односно јавне аукције;
2) субјект приватизације није поднео годишњи финансијски извештај агенцији надлежној за вођење Регистра привредних субјеката две године узастопно.
Члан 14а
Поступак ликвидације субјекта приватизације спроводи Агенција, у складу са овим законом.
Ако субјект ликвидације не усвоји ликвидациони биланс (биланс стања, привремени извештај о предузетим радњама, финансијски извештај, извештај о спроведеној ликвидацији и завршни ликвидациони биланс), ликвидациони управник окончава поступак ликвидације и без одобрења биланса.
Средства која преостану по окончању поступка ликвидације приход су буџета Републике Србије, осим средстава која су у приватној својини.
Ликвидациони управник има право на награду за свој рад и накнаду стварних трошкова (у даљем тексту: награда и накнада).
Висину награде и накнаде из става 4. овог члана прописује министар надлежан за послове приватизације.
На ликвидацију субјекта приватизације сходно се примењују одредбе закона о привредним друштвима којима се уређује ликвидација привредних друштава.
8. Средства за национализовану имовину
Члан 15.
Кад поступак приватизације обухвата имовину одузету од физичких и правних лица применом прописа о одузимању имовине на територији Републике Србије, а која је одређена посебним прописом којим се уређују питања везана за враћање имовине (у даљем тексту: национализована имовина), вредност те имовине биће надокнађена бившим власницима искључиво из новчаних средстава која за те намене обезбеђује Република Србија.
II ПРИПРЕМА ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ
1. Покретање поступка приватизације
Члан 16.
Поступак приватизације покреће се иницијативом надлежног органа субјекта приватизације (у даљем тексту: иницијатива за приватизацију) и припремом проспекта за приватизацију (у даљем тексту: проспект).
Иницијатива за приватизацију, у смислу овог закона, јесте акт субјекта приватизације којим се изражава намера за спровођење приватизације и доноси се у писменој форми.
Иницијатива за приватизацију доставља се организацијама синдиката које делују у субјекту приватизације, а запослени се о томе обавештавају на начин утврђен општим актом субјекта приватизације.
Иницијатива за приватизацију са проспектом доставља се Агенцији у року од пет дана од дана њеног доношења.
Поступак приватизације може се покренути и иницијативом министарства надлежног за послове приватизације и заинтересованих купаца.
У случају из става 5. овог члана субјект приватизације дужан је да у року од седам дана од дана пријема иницијативе за приватизацију достави проспект Агенцији.
Члан 17.
Иницијативу за приватизацију у субјектима приватизације са већинским државним капиталом министарство надлежно за послове приватизације доставља Влади Републике Србије ради давања сагласности.
2. Проспект
Члан 18.
Проспект у смислу овог закона, јесте приказ основних података о субјекту приватизације према последњем финансијском извештају.
Образац проспекта прописаће министар надлежан за послове приватизације.
Агенција оглашава проспект у средствима јавног информисања (штампа, интернет или телевизија) најкасније у року од 15 дана од дана достављања проспекта.
Оглашавање из става 3. овог члана врши се ради прикупљања података о броју потенцијалних купаца.
Потенцијални купац своју заинтересованост за куповину капитала односно имовине субјекта приватизације изражава писменим путем и о томе обавештава субјект приватизације и Агенцију у року који одреди Агенција у јавном огласу.
Трошкове оглашавања проспекта сноси субјект приватизације.
Агенција у року од пет дана од дана истека рока за прикупљање података о броју потенцијалних купаца обавештава субјекте приватизације о методу продаје, односно о потреби реструктурирања, у складу са овим законом.
3. Реструктурирање у поступку приватизације
Члан 19.
Ако Агенција процени да капитал или имовина субјекта приватизације не могу бити продати методом јавног тендера или јавне аукције без претходног реструктурирања, Агенција доноси одлуку о реструктурирању у поступку приватизације у складу са овим законом.
Реструктурирање у поступку приватизације (у даљем тексту: реструктурирање), у смислу овог закона, јесу промене које се односе на субјект приватизације и његова зависна предузећа, које омогућавају продају његовог капитала или имовине, а нарочито:
1) статусне промене, промене правне форме, промене унутрашње организације и друге организационе промене;
2) отпис главнице дуга, припадајуће камате или других потраживања, у целини или делимично;
3) отпуштање дуга у целини или делимично ради намиривања поверилаца из средстава остварених од продаје капитала субјекта приватизације.
У субјектима приватизације у којима је спроведено реструктурирање, Агенција продаје капитал, односно имовину, методом јавног тендера или јавне аукције.
Члан 19а
Одлука о реструктурирању садржи: пословно име и седиште субјекта приватизације, начин реструктурирања, рок у коме су повериоци дужни да пријаве своја потраживања, као и друге податке од значаја за спровођење реструктурирања.
Одлука из става 1. овог члана региструје се у регистар у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Одлука о реструктурирању објављује се у средствима јавног информисања (једном дневном листу, интернету или телевизији), у року од 15 дана од дана доношења.
Члан 20.
У поступку реструктурирања субјекта приватизације који послује у целини или већинским друштвеним или државним капиталом јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички завод за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације (у даљем тексту: државни поверилац), дужни су да отпусте дуг према субјекту приватизације у целини и своје потраживање намире из средстава остварених од продаје капитала субјекта приватизације.
Државни повериоци дужни су да отпусте дуг и према подређеном (зависном) друштву:
1) које у структури капитала има већински капитал контролног (матичног) друштва које послује већинским друштвеним или државним капиталом;
2) у којем је друштвени или државни капитал већински заједно са капиталом контролног друштва.
Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита када врши функцију стечајног управника над банкама у стечају и када управља у име и за рачун Републике Србије потраживањима Републике Србије по основу преузетих ино обавеза.
Остали повериоци могу да отпусте дуг према субјекту приватизације, ради намиривања потраживања из средстава остварених од продаје капитала субјекта приватизације (у даљем тексту: остали повериоци).
Ако остали повериоци не отпусте дуг према субјекту приватизације, услове и начин намирења свог потраживања одређују у споразуму са купцем капитала субјекта приватизације.
Члан 20а
Државни поверилац дужан је да писмено пријави своје потраживање у року од 15 дана од дана објављивања одлуке о реструктурирању у дневном листу.
У пријави се мора нарочито назначити назив државног повериоца, правни основ потраживања, као и износ потраживања, и то посебно износ главног потраживања, а посебно износ обрачунате камате.
Ако се субјект приватизације не сагласи са висином пријављеног потраживања државног повериоца, пријављено потраживање може да оспори подношењем приговора арбитражном већу у року од осам дана од дана достављања пријаве.
Ако државни поверилац одбије приговор из става 3. овог члана, о висини потраживања државног повериоца одлучује арбитражно веће.
Члан 20б
Арбитражно веће из члана 20а Закона има три члана.
Састав арбитражног већа одређују странке тако што једног арбитра предлаже државни поверилац, другог субјект приватизације, а председник већа је представник Привредне коморе Србије.
Одлуку о висини потраживања државног повериоца арбитражно веће доноси у року од 15 дана од дана достављања приговора на висину потраживања.
На поступак пред арбитражним већем сходно се примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак.
Ако арбитражно веће не донесе одлуку о висини потраживања у року из става 3. овог члана, веродостојним и коначним сматрају се подаци о висини потраживања садржани у програму реструктурирања.
Члан 20в
(Брисан)
Члан 20г
Државни поверилац намирује своје доспело а неизмирено потраживање из средстава остварених од продаје капитала субјекта приватизације, у висини сразмерној његовом потраживању у укупним потраживањима свих поверилаца који се намирују из средстава остварених од продаје капитала субјекта.
Потраживање државног повериоца намирује се највише до висине номиналног износа потраживања увећаног за припадајуће камате, пре расподеле средстава остварених од продаје капитала у складу са чланом 60. Закона.
Доспелим потраживањима из става 1. овог члана сматрају се неизмирена потраживања са стањем на дан 31. децембра 2004. године.
Члан 20д
Отпуштање дуга државног повериоца у целини према субјекту приватизације пуноважно је у случају да је капитал субјекта који се реструктурира у поступку приватизације продат методом јавног тендера или методом јавне аукције.
Потраживање државног повериоца сматра се измиреним у потпуности ако је измирено на начин прописан чланом 20г Закона.
Члан 20ђ
Влада Републике Србије ближе прописује поступак и начин реструктурирања субјекта приватизације.
Члан 20е
Одредбе о отпусту дуга које се односе на субјект приватизације који се реструктурира у поступку приватизације примењују се и на субјект приватизације који се приватизује методом јавног тендера, односно јавне аукције.
Члан 20ж
Од дана доношења одлуке о реструктурирању до дана доношења одлуке о окончању реструктурирања, не може се против субјекта приватизације, односно над његовом имовином, одредити или спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења ради намирења потраживања.
Одлука о реструктурирању има снагу извршне исправе.
Одлуку о реструктурирању Агенција, у року од пет дана од дана њеног доношења, доставља органу надлежном за спровођење принудне наплате, судовима и другим органима надлежним за доношење основа и налога за принудну наплату.
На основу одлуке о реструктурирању орган надлежан за спровођење принудне наплате обуставља извршавање евидентираних основа и налога, а судови и други органи надлежни за доношење основа и налога за принудну наплату не доносе нове основе и налоге за принудну наплату.
За субјекте који се приватизују методом јавног тендера, односно јавне аукције, државни повериоци не могу тражити принудну наплату нити било коју меру поступка извршења ради намирења потраживања насталих до 31. децембра 2007. године.
Забрана из става 5. овог члана примењује се до дана уплате продајне цене или прве рате ако се продајна цена плаћа на рате.
Поступак принудног извршења који је у току прекида се.
По окончању реструктурирања, односно после продаје јавним тендером или јавном аукцијом, Агенција обавештава судове и органе из става 4. овог члана о уплати продајне цене и о повериоцима који своје потраживање намирују из те цене.
4. Документација за приватизацију
Члан 21.
Субјект приватизације који се приватизује методом јавног тендера припрема документацију у складу са прописом из члана 33. овог закона.
Субјект приватизације који се приватизује методом јавне аукције израђује програм приватизације у складу са прописом из члана 40. овог закона.
Агенција израђује програм реструктурирања или израду програма поверава субјекту приватизације, односно правном или финансијском саветнику, у складу са прописом из члана 20ђ Закона, који је обавезујући за субјект.
Субјект који израђује програм реструктурирања дужан је да пре израде програма сачини свеобухватну анализу пословања субјекта приватизације у року који одреди Агенција.
Агенција може припремити документацију из става 1. овог члана или програм из става 2. овог члана, који су обавезујући за субјект приватизације.
Члан 22.
Програм приватизације садржи нарочито податке о: пословању, вредности капитала или имовине и облику организовања субјекта приватизације.
Програм приватизације доноси надлежни орган субјекта приватизације.
Програм приватизације доставља се Агенцији у року који не може бити дужи од 90 дана од дана достављања одлуке о методу приватизације.
Агенција врши контролу програма из става 1. овог члана и прихвата га ако тај програм садржи прописане податке.
Уз програм из става 3. овог члана доставља се изјава одговорног лица у субјекту приватизације о тачности података садржаних у програму приватизације. Одговорно лице одговара за штету коју својом изјавом проузрокује субјекту приватизације или купцу капитала, ако је изјава дата грубом непажњом или са намером да се штета проузрокује.
Агенција је дужна да у року од 30 дана од дана достављања програма приватизације донесе одлуку о прихватању, враћању на исправку или о измени програма приватизације, у складу са прописом којим се уређује садржај и начин израде програма приватизације.
Субјект приватизације дужан је да исправку или измену програма приватизације изврши у року који одреди Агенција, који не може бити дужи од 60 дана од дана доношења одлуке из става 4. овог члана.
Ако Агенција не донесе одлуку у року из става 4. овог члана, сматра се да је програм приватизације прихваћен.
Субјект приватизације дужан је да поступи по одлуци Агенције.
У случају да субјект приватизације не достави програм приватизације или не поступи по одлуци Агенције, даљи поступак приватизације спроводи Агенција, у складу са законом.
Члан 23.
Програм реструктурирања садржи, нарочито: податке о пословању, унутрашњој организацији и вредности капитала и имовине; годишњи рачун; консолидовани годишњи рачун; начин отплате дугова; билас отварања; положај делова, односно организационих јединица; социјални програм; програм заштите животне средине, као и друге податке од значаја за спровођење реструктурирања субјекта приватизације.
Програм реструктурирања из става 1. овог члана доноси надлежни орган субјекта приватизације.
Субјект приватизације дужан је да програм реструктурирања достави Агенцији у року од 90 дана од дана кад Агенција одобри свеобухватну анализу пословања субјекта приватизације.
Агенција може продужити рок за достављање програма реструктурирања најдуже за 90 дана, на захтев субјекта приватизације или повериоца, као правног, односно финансијског саветника, ако за то постоје оправдани разлози.
Агенција је дужна да у року од најдуже 30 дана од дана пријема програма реструктурирања донесе одлуку о прихватању, одбијању, враћању на исправку или о измени програма.
Субјект приватизације дужан је да исправку или измену програма реструктурирања изврши у року који одреди Агенција који не може да буде дужи од 60 дана од дана достављања одлуке из става 5. овог члана.
У случају да субјект приватизације не поступи по одлуци Агенције у року из става 6. овог члана, даљи поступак приватизације спроводи Агенција, у складу са Законом.
Програм реструктурирања сматра се донетим када Агенција донесе одлуку о прихватању тог програма.
Члан 23а
Програм реструктурирања донет у складу са овим законом има снагу извршне исправе и сматра се уговором којим се утврђује висина и начин измиривања потраживања поверилаца која су у њему утврђена.
Ако се по доношењу програма реструктурирања против субјекта приватизације, односно купца капитала покрене поступак пред надлежним органом, надлежни орган је дужан да у случају кад је потраживање основано, обавеже субјект приватизације, односно купца капитала, на исплату потраживања на начин предвиђен програмом реструктурирања.
5. Процена вредности капитала или имовине
Члан 24.
У субјекту приватизације који се приватизује методом јавне аукције утврђује се распон вредности капитала или имовине.
Цена по којој ће капитал или имовина бити продати применом метода из члана 10. Закона формира се зависно од услова на тржишту.
Влада Републике Србије прописује методологију процене вредности капитала или имовине субјекта приватизације.
III ПРИВАТИЗАЦИЈА КАПИТАЛА
1. Продаја капитала
Члан 25.
Предмет продаје је 70% капитала који се приватизује, осим ако прописима којима се уређује правни положај привредних субјеката, односно услови и начин обављања појединих привредних и других делатности, није другачије уређено.
Проценат капитала који се продаје у субјектима приватизације са већинским државним капиталом чији правни положај, односно услови и начин обављања појединих привредних и других делатности, није уређен посебним прописом, одређује Влада.
У субјекту приватизације који се реструктурира у складу са овим законом, продаје се целокупан капитал или имовина.
Члан 25а
Ако у току спровођења поступка приватизације наступе околности које онемогућавају продају капитала, односно имовине субјекта приватизације, Агенција може да одреди прекид поступка који траје док постоје разлози за прекид, а најдуже 180 дана од дана доношења одлуке о прекиду поступка. Док траје прекид поступка престају да теку прописани рокови.
Агенција обуставља поступак приватизације у случају сазнања за околности за које се није знало у време покретања поступка, а које у потпуности онемогућавају продају капитала, односно имовине, субјекта приватизације.
Предузеће које послује већинским друштвеним капиталом може у току поступка приватизације да мења одредбе појединачног колективног уговора које се односе на висину зарада запослених, само уз претходну сагласност Агенције, ако се тим одредбама увећава зарада запослених у проценту већем од пројектованог раста цена на мало или ако је предузеће претходну пословну годину завршило са губитком.
1.1. Јавни тендер
Члан 26.
Продаја капитала, односно имовине јавним тендером јесте метод приватизације јавним прикупљањем понуда потенцијалних купаца у складу са утврђеним условима продаје.
Јавни тендер организује и спроводи Агенција.
Члан 27.
Поступак јавног тендера обухвата: припрему јавног тендера, јавни позив за подношење понуда, подношење и пријем понуда, отварање и оцену понуда, закључивање уговора и друге радње од значаја за спровођење јавног тендера.
Члан 28.
Агенција објављује јавни позив за учешће на јавном тендеру.
Јавни позив из става 1. овог члана садржи: назив и друге податке о субјекту приватизације, власничку структуру капитала, проценат капитала који се продаје и друге податке од значаја за обавештавање учесника на јавном тендеру.
Члан 29.
Министар надлежан за послове приватизације образује комисију која прати спровођење јавног тендера (у даљем тексту: тендерска комисија).
Тендерска комисија има председника и четири члана.
Тендерска комисија на предлог Агенције одобрава резултате јавног тендера у року од 15 дана од дана пријема предлога.
Тендерска комисија саставља извештај о свом раду, који доставља Агенцији у року од 15 дана од дана завршетка продаје јавним тендером.
Извештај из става 4. овог члана доставља се министарству надлежном за послове приватизације, које је дужно да у року од 15 дана од дана његовог достављања, извести Владу Републике Србије.
Члан 30.
Подносилац понуде уплаћује депозит за учешће на јавном тендеру.
Ако учесник на тендеру чија је понуда проглашена најповољнијом не закључи уговор или не плати уговорену цену, губи право на враћање депозита, а Агенција позива другорангираног учесника на тендеру ради потписивања уговора.
Министар надлежан за послове приватизације утврђује висину и начин уплате депозита из става 1. овог члана.
Члан 31.
(Брисан)
Члан 32.
По спроведеном поступку јавног тендера Агенција обавештава све учеснике јавног тендера о резултатима поступка, односно о одређивању најповољнијег понуђача.
Учесник јавног тендера има право приговора на законитост спроведеног поступка.
Приговор се подноси министарству надлежном за послове приватизације у року од осам дана од дана пријема обавештења о резултатима јавног тендера.
По поднетом приговору одлучује се у року од осам дана од дана пријема приговора.
Акт органа донет по пријему приговора коначан је.
Члан 33.
Влада Републике Србије ближе прописује поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавног тендера.
1.2. Јавна аукција
Члан 34.
Продаја капитала, односно имовине јавном аукцијом, јесте метод приватизације јавним надметањем потенцијалних купаца, у складу са утврђеним условима продаје.
Јавну аукцију организује Агенција.
Члан 35.
Поступак продаје капитала, односно имовине методом јавне аукције обухвата: припрему јавне аукције, пријаву за учешће и регистрацију учесника, спровођење јавне аукције, закључивање уговора и друге радње од значаја за спровођење јавне аукције.
Члан 36.
Продају путем метода јавне аукције спроводи комисија за аукцију, коју образује Агенција.
Комисија за аукцију има председника и два члана.
Члан 37.
Комисија за аукцију спроводи продају путем јавне аукције, региструје лица која имају право учешћа на јавној аукцији, проглашава јавну аукцију неуспелом, потписује записник и врши друге послове од значаја за спровођење јавне аукције.
Комисија за аукцију саставља записник о свом раду и извештај о резултатима јавне аукције, које доставља Агенцији, министарству надлежном за послове приватизације и Влади Републике Србије, у року од 15 дана од дана завршетка поступка продаје путем јавне аукције.
Члан 38.
За учешће на јавној аукцији објављује се јавни позив.
Јавни позив објављује Агенција најраније 30 дана пре дана одржавања јавне аукције.
Јавни позив из става 1. овог члана садржи: назив субјекта приватизације, место, адресу, датум и време одржавања јавне аукције, износ и начин уплате депозита за учешће на јавној аукцији и друге податке од значаја за спровођење јавне аукције.
Јавни позив из става 1. овог члана може да садржи и обавезу за улагање средстава у субјект приватизације, решавање питања запослених, обезбеђење континуитета пословања и заштите животне средине.
Јавни позив се објављује путем интернета на посебном веб сајту Владе Републике Србије, у домаћим и иностраним средствима информисања, чију листу утврђује министар надлежан за послове приватизације.
Члан 39.
Учесници на јавној аукцији дужни су да уплате депозит.
Министар надлежан за послове приватизације утврђује висину и начин уплате депозита из става 1. овог члана.
Члан 39а
Учесник на јавној аукцији има право приговора на законитост спроведеног поступка у року од осам дана од дана одржавања јавне аукције.
Приговор се подноси министарству надлежном за послове приватизације, које је дужно да о приговору одлучи у року од осам дана од дана пријема приговора.
Акт којим се одлучује о приговору коначан је.
Члан 40.
Влада Републике Србије ближе прописује поступак и начин продаје капитала и имовине методом јавне аукције.
1.3. Уговор о продаји
Члан 41.
Уговор о продаји капитала, односно имовине садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени, року плаћања, коришћењу земљишта, начину, облицима и року инвестирања купца у субјект приватизације ради обављања регистроване делатности, начину решавања питања запослених и друге одредбе о којима се споразумеју уговорне стране.
Акције које стиче купац из нових емисија по основу повећања капитала субјекта приватизације за време извршења уговорених обавеза, сматрају се сопственим акцијама субјекта приватизације које су у потпуности плаћене.
Када купац капитала, односно имовине, изврши обавезе из уговора о продаји капитала, односно имовине, што се доказује потврдом Агенције, субјект приватизације који је стекао сопствене акције дужан је да их без накнаде пренесе купцу капитала, односно имовине, од кога их је стекао.
Агенција доставља регистру надлежном за вођење рачуна хартија од вредности решење на основу којег се врши упис сопствених акција на субјект приватизације, као и решење на основу којег се врши пренос сопствених акција на купца.
У случају раскида уговора о продаји капитала, односно имовине, акције из става 2. овог члана преносе се Акцијском фонду који их продаје заједно са акцијама субјекта приватизације које су му пренете у складу са законом. Средства остварена од продаје сопствених акција стечених по основу повећања капитала новим улозима, по одбитку трошкова продаје, Акцијски фонд преноси купцу са којим је уговор о продаји капитала, односно имовине, раскинут.
На отуђење, режим и друге правне послове који се односе на сопствене акције сходно се примењују одредбе закона којим се уређују привредна друштва.
Уговор из става 1. овог члана сматра се закљученим кад га потпишу купац и Агенција и оверава се у суду.
Уговор о продаји капитала, односно имовине Агенција доставља министарству надлежном за послове финансија, ради евидентирања, а запосленима и мањинским акционарима у субјекту приватизације на њихов захтев, ради упознавања.
Члан 41а
Уговор о продаји капитала, односно имовине сматра се раскинутим због неиспуњења ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење, купац:
1) не плати уговорену цену, односно било коју од доспелих рата;
2) не инвестира у субјект приватизације на начин, у облику и року утврђен уговором;
3) располаже имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора;
4) не обезбеди континуитет у обављању регистроване делатности ради чијег је обављања субјект приватизације основан;
5) не достави гаранцију за инвестиционо улагање на начин утврђен уговором;
6) не извршава одредбе о начину решавања питања запослених;
6а) не исплати у целини минималне зараде запосленима у субјекту приватизације и припадајуће доприносе, за период од најмање девет месеци у току календарске године;
7) у другим случајевима предвиђеним уговором.
Раскидом уговора из става 1. овог члана запослени у субјекту приватизације задржавају власничка права на капиталу стечена у складу са одредбама чл. 42. до 44. Закона, а капитал који је био предмет продаје преноси се Акцијском фонду.
У случају раскида уговора о продаји капитала, односно имовине због неиспуњења уговорених обавеза од стране купца капитала, купац капитала као несавесна страна, нема право на повраћај плаћеног износа на име уговорене цене, ради заштите општег интереса.
Члан 41б
Средства остварена од продаје капитала у поступку приватизације уплаћују се на рачун Агенције.
Средства из става 1. овог члана, после измиривања трошкова продаје у поступку приватизације и посебне накнаде остварене закључењем уговора о продаји капитала, односно имовине (провизија), као и првенственог намирења поверилаца субјеката приватизације у којима је спроведено реструктурирање уплаћују се на уплатни рачун буџета Републике Србије.
Трошковима продаје, у смислу става 2. овог члана, сматрају се издаци за ангажовање финансијских и правних саветника у поступку приватизације, накнаде за оглашавање јавних позива и других информација које су од значаја за спровођење поступка приватизације које не сноси субјект приватизацију у складу са Законом, као и други трошкови.
Изузетно, средства остварена од продаје капитала и имовине из члана 3. став 5. овог закона, после измиривања трошкова продаје из става 3. овог члана, уплаћују се на посебан рачун буџета Републике Србије.
Висину провизије из става 1. овог члана прописује министар надлежан за послове приватизације.
Члан 41в
Влада Републике Србије ближе прописује начин и услове под којима се могу измирити обавезе правних лица која су започела поступак приватизације, као и правних лица која се реструктурирају у поступку приватизације, према банкама и другим повериоцима.
Члан 41г
Средства за отклањање штете коју је субјект приватизације нанео животној средини пре закључења уговора о продаји капитала, односно имовине, обезбеђују се у буџету Републике Србије.
Влада Републике Србије ближе прописује начин и услове коришћења средстава из става 1. овог члана.
1.4. Привремени заступник капитала
Члан 41д
Даном раскида уговора о продаји капитала, односно имовине, престају сва власничка и управљачка права купца, а Акцијски фонд именује привременог заступника капитала (у даљем тексту: заступник капитала), ради управљања субјектом приватизације до продаје капитала субјекта приватизације.
Орган управљања субјекта приватизације дужан је да привременом заступнику капитала омогући управљање субјектом приватизације, као и да спроведе све радње неопходне за упис промена у Регистар привредних субјеката и други одговарајући регистар.
Орган управљања субјекта приватизације не може, до избора новог органа управљања, да доноси одлуке о:
1) смањењу, односно повећању капитала привредног друштва;
2) стицању, односно располагању непокретном имовином или имовином велике вредности;
3) реорганизацији привредног друштва;
4) залагању ствари, успостављању хипотеке и другом начину оптерећивања имовине;
5) давању или узимању имовине у дугорочан закуп;
6) поравнању са повериоцима.
Одлука донета супротно ставу 3. овог члана ништава је.
За заступника капитала може бити именовано лице из реда акционара у субјекту приватизације, као и из реда лица изван субјекта приватизације.
Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је био предмет продаје у укупном капиталу субјекта приватизације у време раскида уговора о продаји.
Заступник капитала има право на награду за рад и накнаду стварних трошкова (у даљем тексту: награда и накнада). Трошкове за награду и накнаду заступника сноси субјект приватизације у висини коју одређује министар надлежан за послове приватизације.
Регистрација податка о привременом заступнику капитала и објављивање регистрације врши се у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Члан 41ђ
Заступник капитала дужан је нарочито, да:
1) предузима неопходне мере за заштиту имовине субјекта приватизације;
2) се као добар привредник стара о завршетку започетих а незавршених послова субјекта приватизације, као и послова који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације;
3) обавља, по потреби, друге послове.
Заступник капитала обавља поверене послове самостално и са пажњом доброг привредника, у складу са овим законом.
Заступник капитала подноси Акцијском фонду месечне писмене извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације. Заступник подноси и друге извештаје, на захтев Акцијског фонда, укључујући и финансијске извештаје.
Члан 41е
Заступник капитала одговара непосредно својом личном имовином за штету нанету субјекту приватизације, ако је до штете дошло намерно или крајњом непажњом.
Потраживање накнаде проузроковане штете застарева за пет година од кад је штета настала.
Акцијски фонд ће разрешити заступника капитала ако утврди да заступник не испуњава обавезе прописане овим законом. Заступник може бити разрешен и на лични захтев.
1.5. Уступање уговора о продаји капитала, односно имовине
Члан 41ж
Купац капитала (у даљем тексту: уступилац) може да уступи уговор о продаји капитала, односно имовине трећем лицу (у даљем тексту: пријемник), под условима прописаним овим законом и законом којим се уређују облигациони односи, по претходно прибављеној сагласности Агенције.
Пријемник може бити лице које испуњава прописане услове за купца капитала или имовине.
Уступилац јемчи Агенцији да ће пријемник испунити своје обавезе из уступљеног уговора о продаји капитала, односно имовине.
Уступањем уговора о продаји капитала, односно имовине пријемник постаје носилац свих права и обавеза из уговора о продаји.
2. Пренос капитала без накнаде
2.1. Пренос акција запосленима
Члан 42.
У субјекту приватизације део капитала преноси се запосленима, без накнаде, у акцијама.
Запосленима у смислу става 1. овог члана сматрају се држављани Републике Србије који су:
1) запослени или су раније били запослени у субјекту приватизације;
2) запослени у матичном, односно зависном предузећу ако је субјект приватизације зависно, односно матично предузеће.
Лицем које је раније било запослено у смислу става 2. тачка 1) овог члана сматра се и пензионер.
Члан 43.
Запослени имају право на стицање акција без накнаде за сваку пуну годину радног стажа у субјекту приватизације.
Право на стицање акција без накнаде може се остварити највише за 35 година радног стажа.
Право на стицање акција без накнаде не остварује се:
1) у субјекту приватизације у којем је спроведено реструктурирање;
2) по основу капитала који је у субјектима приватизације настао конверзијом потраживања Републике Србије у трајни улог.
Запослени у субјекту приватизације у којем је спроведено реструктурирање имају право на новчану накнаду из средстава остварених од продаје капитала у поступку приватизације која преостану после расподеле из члана 41б став 2. овог закона, а пре уплате на уплатни рачун буџета Републике Србије.
У случају стечаја или ликвидације субјекта приватизације у којем је спроведено реструктурирање, запослени имају право на новчану накнаду из средстава остварених продајом друштвене имовине која представља вишак стечајне, односно ликвидационе масе.
Запосленима у смислу ст. 4. и 5. овог члана сматрају се запослени из члана 42. овог закона.
Влада ближе прописује начин продаје преостале друштвене имовине, као и критеријуме и начин исплате новчане накнаде из ст. 4. и 5. овог члана.
Члан 44.
Субјект приватизације доноси одлуку о издавању акција без накнаде и јавним позивом обавештава запослене о томе.
Одлуку о издавању акција без накнаде субјект приватизације дужан је да донесе у року који одреди Агенција.
Јавни позив из става 1. овог члана садржи податке о: датуму, времену и месту уписа акција, броју акција, номиналној вредности акција, као и друге податке у складу са одлуком о издавању акција без накнаде.
Јавни позив из става 1. овог члана објављује се на огласној табли субјекта приватизације, у „Службеном гласнику Републике Србије“ и једном дневном листу.
Рок за упис акција без накнаде почиње да тече од дана објављивања јавног позива у дневном листу.
2.1.1. Пренос акција запосленима у поступку продаје јавном аукцијом
Члан 45.
Капитал за стицање акција без накнаде у поступку продаје капитала јавном аукцијом не може бити већи од 30% капитала који се приватизује.
Члан 46.
Запослени имају право на стицање акција без накнаде, у складу са чланом 43. став 2. Закона, у поступку продаје путем јавне аукције, чија је укупна номинална вредност 200 ЕУРО у динарској противвредности по званичном курсу на дан објављивања јавног позива из члана 44. став 1. Закона, за сваку пуну годину радног стажа.
Члан 47.
(Брисан)
Члан 48.
Акције које су преостале после продаје капитала методом јавне аукције и преноса акција без накнаде под условима и на начин из чл. 45. и 46. овог закона преносе се Акцијском фонду ради продаје.
2.1.2. Пренос акција запосленима у поступку продаје јавним тендером
Члан 49.
Капитал за стицање акција без накнаде у субјекту приватизације применом метода јавног тендера износи највише 15% капитала који се приватизује.
У случају из става 1. овог члана запослени имају право на стицање акција без накнаде чија је укупна номинална вредност 200 ЕУРО у динарској противвредности за сваку пуну годину радног стажа, по званичном курсу на дан објављивања јавног позива из члана 44. став 1. овог закона, али не више од 35 година, без обзира на рок у коме се спроведе приватизација.
Акције које су преостале после продаје путем јавног тендера и преноса запосленима без накнаде евидентирају се у Приватизационом регистру.
2.1.3. Сразмерно смањење права за стицање акција без накнаде
Члан 50.
Ако је вредност капитала за стицање акција без накнаде мања од укупне номиналне вредности акција које запослени стичу без накнаде, запослени стичу право на мањи број акција, сразмерно односу тих вредности.
2.1.4. Права из акција које су без накнаде пренете запосленима
Члан 51.
Акције које су пренете запосленима без накнаде јесу обичне и гласе на име.
Акције дају право на:
1) управљање;
2) дивиденду;
3) учешће у делу стечајне масе после исплате поверилаца.
2.2. Пренос акција грађанима
2.2.1. Евидентирање акција у Приватизационом регистру
Члан 52.
У Приватизационом регистру евидентирају се акције субјекта приватизације који се приватизују применом метода јавног тендера у износу од најмање 15% капитала који се приватизује.
Субјект приватизације дужан је да у року од 15 дана од дана стицања услова за евидентирање акција обавести министарство надлежно за послове приватизације ради евидентирања акција у Приватизационом регистру.
Чл. 53. и 54.
(Престало да важи)
3. Одлука о промени облика организовања субјекта приватизације
Члан 55.
После извршене продаје капитала и евидентирања акција у Приватизационом регистру, субјект приватизације који није организован као друштво капитала доноси одлуку о промени облика организовања у друштво капитала.
Одредба става 1. овог члана не односи се на субјект приватизације чији је облик организовања законом прописан као обавезан.
Одлука из става 1. овог члана, поред одредаба које садржи оснивачки акт, у складу са законом којим се уређује правни положај предузећа, садржи и одредбе о другим питањима од значаја за организовање субјекта приватизације у друштво капитала.
4. Трошкови приватизације
Члан 56.
Трошкове поступка приватизације пред Агенцијом сноси субјект приватизације.
Министар надлежан за послове приватизације утврђује висину трошкова из става 1. овог члана.
5. Сходна примена
Члан 57.
Одредбе овог закона које се односе на акције сходно се примењују и на уделе.
Агенција води евиденцију удела и издаје потврде субјекту приватизације који је организован као друштво са ограниченом одговорношћу.
6. Централни регистар
Члан 58.
Централни регистар издаје исправе субјекту приватизације на основу којих се води књига акционара.
Субјект приватизације дужан је да на основу исправе централног регистра упише новог акционара у књигу акционара.
Права из акција доказују се исправом коју издаје централни регистар.
7. Промена правне форме
Члан 59.
Привредно друштво које у структури капитала има акције у власништву Акцијског фонда или акције које тај Фонд продаје по закону, не може вршити промену правне форме, нити отворено акционарско друштво може постати затворено, без сагласности Акцијског фонда.
IV НАМЕНА СРЕДСТАВА ОСТВАРЕНИХ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
Члан 60.
Средства из члана 41б став 2. овог закона користе се за финансирање:
1) републичког фонда надлежног за пензијско и инвалидско осигурање запослених;
2) подстицања развоја;
3) исплаћивања накнаде лицима чија је имовина национализована;
4) враћања дугова чији је обвезник или гарант Република Србија;
5) посебног програма развоја привреде и заштите животне средине који доноси орган локалне самоуправе;
6) других намена.
Члан 61.
Средства из члана 41б став 2. овог закона распоређују се на следећи начин:
1) 10% средстава уплаћује се Републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање;
2) 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Републике Србије.
Ако се седиште субјекта приватизације налази на територији Аутономне покрајине Војводине, 50% средстава издвојиће се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Аутономне покрајине Војводине.
3) 5% средстава издвојиће се за исплаћивање накнаде лицима чија је имовина национализована;
4) 5% средстава издвојиће се за финансирање развоја инфраструктуре локалне самоуправе према седишту субјекта приватизације.
Средства остварена од продаје капитала и имовине из члана 3. став 5. овог закона користе се за спровођење споразума који се односи на питање сукцесије са бившим републикама СФРЈ.
Влада Републике Србије утврђује висину средстава за враћање дугова чији је обвезник или гарант Република Србија и одређује друге намене из члана 60. тачка 6. Закона, као и висину средстава за финансирање тих намена.
V НАДЗОР НАД ПРИМЕНОМ ЗАКОНА
Члан 62.
Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега врши министарство надлежно за послове приватизације.
Контролу рада Владе Републике Србије и министарства надлежног за послове приватизације у спровођењу поступка приватизације врши надлежни одбор Народне скупштине Републике Србије.
Министарство надлежно за послове приватизације је дужно да надлежном одбору Народне скупштине Републике Србије подноси редовне месечне извештаје о стању поступка приватизације, закљученим уговорима о продаји капитала, односно имовине, са приложеним уговорима, покренутим поступцима приватизације, раду субјеката надлежних за спровођење поступка приватизације наведених у члану 4. овог закона, као и да пружа све потребне податке и информације по захтеву надлежног одбора.
Члан 63.
Надзор из члана 62. став 1. овог закона обухвата и надзор над пословима продаје акција из поступка приватизације која се обавља преко финансијске берзе док акције не буду на листингу берзе.
VI КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
1. Кривично дело
Члан 63а
Одговорно лице у субјекту приватизације које је доставило неистините или непотпуне податке садржане у програму приватизације казниће се затвором од три месеца до пет година и новчаном казном до 800.000 динара.
2. Привредни преступ
Члан 64.
Новчаном казном од 200.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ субјект приватизације ако:
1) започне поступак приватизације без иницијативе за приватизацију надлежног органа (члан 16. став 1);
2) иницијативу за приватизацију и проспект не достави Агенцији у прописаном року (члан 16. став 4);
3) не достави проспект Агенцији у прописаном року (члан 16. став 6);
4) програм приватизације, односно програм реструктурирања не достави Агенцији у прописаном року (члан 22. став 3. и члан 23. став 4);
5) исправку, односно измену програма приватизације не изврши у року који одреди Агенција (члан 22. став 5);
6) исправку, односно измену програма реструктурирања не изврши у року који одреди Агенција (члан 23. став 6);
7) после покретања поступка приватизације, поступи супротно одредби члана 25а став 2;
8) пренесе акције запосленима без накнаде супротно одредбама чл. 42. и 43. овог закона;
9) поступи супротно члану 44. овог закона;
10) поступи супротно одредбама чл. 45. и 46. овог закона;
11) пренесе акције запосленима без накнаде супротно члану 49. овог закона;
12) не евидентира акције у Приватизационом регистру у прописаном износу и року (члан 52. ст. 1. и 2);
13) податке о стању акција не усклади са подацима из Привременог регистра, у року из члана 23. овог закона.
Новчаном казном од 20.000 до 200.000 динара казниће се за привредни преступ из става 1. овог члана и одговорно лице у субјекту приватизације.
Члан 64а
Новчаном казном од 100.000 до 300.000 динара казниће се за привредни преступ државни поверилац ако поднесе захтев за принудну наплату или било коју меру поступка извршења, ради наплате потраживања према субјекту који се приватизује методом јавног тендера, односно јавне аукције (члан 20ж став 5).
Новчаном казном од 50.000 до 100.000 динара казниће се за привредни преступ из става 1. овог члана и одговорно лице у државном повериоцу.
3. Прекршај
Члан 65.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај физичко лице које на основу лажних података стекне акције без накнаде из чл. 42. и 54. овог закона.
Уз казну за прекршај из става 1. овог члана одузеће се и имовинска корист остварена извршењем прекршаја.
VII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предузећа која су извршила приватизацију по ранијим прописима
Члан 66.
Предузеће које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију дела друштвеног, односно државног капитала према одредбама Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89 и 46/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94) неприватизовани део друштвеног, односно државног капитала приватизује према одредбама овог закона.
2. Пренос акција на Акцијски фонд и њихов промет
Члан 67.
Акције за које није објављен јавни позив за упис и продају акција до дана ступања на снагу овог закона у предузећима која су извршила приватизацију дела друштвеног, односно државног капитала према одредбама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01) преносе се Акцијском фонду.
Члан 68.
Акције акционара који су одустали од отплата уписаних акција које се отплаћују на основу Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89 и 46/90), Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94) и Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/2001) преносе се Акцијском фонду.
Члан 69.
Акцијски фонд продаје акције које су му пренете, осим акција за које министарство надлежно за послове приватизације одлучи да их евидентира у Приватизационом регистру.
Акције из става 1. овог члана продају се јавном аукцијом или преко берзанских посредника, на финансијској берзи.
Изузетно од става 2. овог члана акције се могу продавати и путем јавног тендера или јавне понуде, у складу са законом.
Члан 70.
Акцијски фонд врши продају акција које су до дана ступања на снагу овог закона пренете републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање запослених.
Средства остварена продајом акција републичког фонда надлежног за пензијско и инвалидско осигурање запослених преносе се у целини том фонду.
Члан 71.
Акцијски фонд је дужан да акције из чл. 67. до 70. прода најкасније у року од шест година од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 72.
Акцијски фонд може истовремено да прода све пренете акције једног предузећа којим располаже, као и акције које продаје за друге акционаре.
Ако Акцијски фонд истовремено продаје све пренете акције једног предузећа може да упути позив осталим акционарима, ако су заинтересовани да своје акције продају у оквиру заједничке понуде.
Члан 73.
Промет акција стечених на основу Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89 и 46/90), Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94) и Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01) слободан је и врши се преко финансијске берзе.
Акције из става 1. овог члана не могу се стављати у промет од дана ступања на снагу овог закона ако подаци о стању акција предузећа нису усклађени са подацима из централног регистра, односно Привременог регистра.
Предузећа су дужна да податке из става 2. овог члана ускладе у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Ако предузећа не ускладе податке у року из става 3. овог члана Агенција ће извршити усклађивање података о трошку предузећа.
Акционари који су стекли акције на основу закона из става 1. овог члана немају право прече куповине.
3. Стечена права на акције без накнаде
Члан 74.
Право на стицање акција без накнаде по одредбама овог закона немају лица која су то право остварила на основу Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01).
4. Коришћење процена вредности
Члан 75.
Субјект приватизације коме је издато решење о процени вредности капитала на основу Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01), није обавезан да врши процену вредности капитала.
Одредба става 1. овог члана односи се и на процене вредности капитала које су до дана ступања на снагу овог закона достављене Дирекцији за процену вредности капитала на контролу и верификацију, за које министарство надлежно за послове приватизације утврди да су извршене у складу са законом из става 1. овог члана.
5. Привремени регистар акција
Члан 76.
До организовања централног регистра формира се Привремени регистар у оквиру Агенције.
У Привременом регистру уписују се подаци о акционарима, врсти акција, броју акција, као и промене тих података.
Привремени регистар издаје исправе за упис података из става 2. овог члана у књигу акционара субјекта приватизације.
Министар надлежан за послове приватизације ближе прописује садржину и начин вођења Привременог регистра.
6. Престанак Дирекције за процену вредности капитала
Члан 77.
Дирекција за процену вредности капитала престаје са радом даном ступања на снагу овог закона.
Министарство надлежно за послове приватизације наставља да обавља контролу и верификацију започетих а незавршених поступака својинске трансформације и процене вредности капитала, као и контролу процене вредности капитала учесника статусних промена.
7. Престанак важности прописа
Члан 78.
Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01) и прописи донети на основу тог закона.
8. Ступање на снагу
Члан 79.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 18/03)
Члан 22.
Предузеће које је до дана ступања на снагу овог закона извршило приватизацију више од 50% друштвеног капитала, према одредбама Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89 и 46/90) и Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94), 70% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси Акцијском фонду.
У случају из става 1. овог члана 30% неприватизованог дела друштвеног капитала преноси се запосленима без накнаде, у складу са одредбама чл. 42. до 44. Закона, по извршеној продаји капитала из Акцијског фонда.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на субјекте приватизације за које је Агенција, до дана ступања на снагу овог закона, донела одлуку о методу приватизације преосталог дела друштвеног капитала.
Члан 23.
Предузеће је дужно да податке о стању акција стечених на основу Закона о друштвеном капиталу („Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89 и 46/90), Закона о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94 и 51/94) и Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, бр. 32/97 и 10/01) усклади са подацима из Привременог регистра у року од четири месеца од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 24.
Поступак продаје капитала односно имовине, који није завршен до дана ступања на снагу овог закона, наставиће се по прописима који су били на снази у време објављивања јавног позива за учешће на јавном тендеру, односно на јавној аукцији.
Члан 25.
У субјектима приватизације код којих је одлука о продаји капитала, односно имовине, методом јавне аукције донета у периоду од 7. јануара 2003. године, до дана ступања на снагу овог закона, запослени стичу право на акције без накнаде у висини до 30% капитала који се приватизује.
Члан 26.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 45/05)
Члан 28.
Средства остварена од продаје обвезница пре рока њиховог доспећа, ако је средство плаћања у обвезницама по основу неисплаћене девизне штедње грађана издатим физичким лицима која су држављани Републике Србије и које нису доспеле на дан продаје капитала или имовине, распоређују се у складу са чланом 61. Закона.
Члан 29.
Предузећа, финансијске организације или установе у којима Савезна Република Југославија или њени органи имају оснивачка права, који настављају рад и за која су споразумом држава чланица уређена оснивачка права, приватизују се према прописима о приватизацији државе чланице на чијој територији то предузеће, финансијска организација или установа има седиште.
Члан 30.
Одредбе овог закона о отпуштању дуга примењују се и на остале повериоце који у оквиру реструктурирања субјекта приватизације отпусте дуг према субјекту приватизације ради намиривања потраживања из средстава остварених од продаје капитала или имовине субјекта.
Члан 31.
Против субјекта приватизације, односно над његовом имовином, за који је до дана ступања на снагу овог закона донета одлука о реструктурирању, не може се одредити или спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења, ради намирења потраживања у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу.
Ако одлука о реструктурирању субјекта приватизације није донета до дана ступања на снагу овог закона, против субјекта приватизације, односно над његовом имовином, принудно извршење не може се одредити или спровести у року од две године од дана доношења одлуке о реструктурирању.
Поступак принудног извршења који је у току прекида се.
Члан 32.
Одредбе овог закона примењују се на субјект приватизације који се реструктурира у поступку приватизације за који до дана ступања на снагу овог закона Агенција није донела одлуку о прихватању програма реструктурирања, као и привредна друштва код којих је удео акција у укупном броју акција привредног друштва пренетих Акцијском фонду и Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање једнак или већи од 33,4%.
Члан 33.
Продаја капитала, односно имовине субјекта приватизације који се приватизује методом јавног тендера и који има обавезе према државном повериоцу спроводи се по одредбама овог закона, ако до дана његовог ступања на снагу није поднета понуда на тендер.
Члан 34.
Продаја капитала, односно имовине, субјекта приватизације који се приватизује методом јавне аукције и који има обавезе према државном повериоцу за који до дана ступања на снагу овог закона Агенција није донела одлуку о прихватању програма приватизације, спроводи се по одредбама овог закона.
Члан 35.
На начин из члана 28. овог закона распоређују се и средства остварена од продаје обвезница по основу неисплаћене девизне штедње грађана издатим физичким лицима која су држављани Републике Србије и које нису доспеле на дан продаје капитала или имовине која нису распоређена до дана ступања на снагу овог закона.
Члан 36.
Јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички завод за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације (у даљем тексту: државни поверилац), дужни су да отпусте дуг према привредном друштву, чији је део акција пренет Акцијском фонду у складу са Законом о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, број 32/97), у целини и своје потраживање намире из средстава остварених од продаје акција привредног друштва у власништву Акцијског фонда.
Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију банака када врши функцију стечајног, односно ликвидационог управника над банкама у стечају, односно ликвидацији и када управља у име и за рачун Републике Србије потраживањима Републике Србије по основу преузетих ино обавеза.
Одредбе из става 1. овог члана примењују се уколико је удео акција пренетих Акцијском фонду и Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање у укупном броју акција привредног друштва једнак или већи од 33,4%.
Члан 37.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Самостални чланови Закона о изменама и допунама
Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 123/07)
Члан 26.
Поверилац који је отпустио дуг према привредном друштву код којег је учешће акција Акцијског фонда и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, које су им пренете у складу са Законом о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, број 32/97), у укупном броју акција тог привредног друштва једнак или већи од 33,4%, намирује своје потраживање из средстава остварених од продаје тих акција.
Члан 27.
Субјект приватизације који на дан ступања на снагу овог закона има мањински друштвени капитал преноси 70% тог капитала Акцијском фонду.
У случају из става 1. овог члана запосленима се преноси без накнаде 30% друштвеног капитала, у складу са одредбама чл. 42. до 44. Закона о приватизацији („Службени гласник РС“, бр. 38/01, 18/03 и 45/05), по извршеној продаји капитала из Акцијског фонда.
Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се на:
1) подређено (зависно) друштво које у структури капитала има мањински друштвени капитал који заједно са капиталом које контролно (матично) друштво са већинским друштвеним и/или државним капиталом има у том зависном предузећу чини већински капитал;
2) субјект приватизације за који је Агенција, до дана ступања на снагу овог закона, донела одлуку о методу приватизације друштвеног капитала.
Члан 28.
Агенција може, у складу са прописом којим се уређује регистрација привредних субјеката, поднети пријаву за превођење у Регистар привредних субјеката предузећа која послују друштвеним капиталом а која до дана ступања на снагу овог закона нису поднела такву пријаву.
Члан 29.
Поступак приватизације започет до дана ступања на снагу овог закона наставиће се по одредбама овог закона.
Члан 30.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“. |
| © 2012. Агенција за осигурање депозита | О нама Осигурање депозита Продаја капитала Стечај и ликвидација Наплата потраживања Међународни пројекти Контакт Мапа сајта |
штампај